tonkini konjički pereci by dijana i jelena repas

evo opet moje drage gošće na našoj vrtaljici!

dijana repas i njena kći jelena.
ovo vam je bilo london zove knin, knin zove london... a zajednička poveznica je konjic... kada sam ovdje pisala o Uskrsu spomenula sam da su nekada davno u konjičkim gradskim obiteljima domaćice pripremale ove peretke (upravo ovako se kaže u konjicu)... i evo ga.. recept i cijeli jedan post posvećen Uskrsu u konjicu.
a dijana mi piše:

vijenac pogača

još bolje bi išlo:  u susret uskrsu

vrijeme je dušu dalo za ovakve stvari. malo nam je zahladilo, kuća je topla, ne da mi se izlaziti po ovoj studeni a uskrs samo što nije zakucao na vrata. 

i kako sam rekla u nas nije bio običaj praviti nikakve pince, sirnice, odnosno pogače što znači da nisu naučili pa mi se i ne da sada po stare dane učiti ih. 

ali, zato sve vrste pogača pogotovo kada su punjene prolaze izvrsno.što kaže moj tomo: nisam odavno ovako dobro jeo.

a kako je večeras i neka utakmica bit će taman.

ja ne gledam i ne volim nikakve utakmice. ne vidim u tome nikakvog čara, ništa mi tu nije zanimljivo, ja ne volim napetost. a kada ovi moji gledaju ne znaju ni na kojem su dijelu svijeta, niti čuju niti vide išta drugo osim tv.

kada bih ja tako gledala neki film ili sl. bila bih potrošena, ne bih mogla ni jesti ni hodati..

60 mi je godina ... tek

u pm ... kako godine lete.
čini mi se nisam se ni okrenula a ono 60 godina.! puno, pravo puno. još je malo godina ispred mene i ne treba ih u ludo potrošiti. al', 'ajd budi pametna! nisam ni do sada bila, pa da se sada promijenim.
nikad ne reci nikad!
život je trenutak, za čas prođe.

a negdej usput sam izgubila i svoja sjećanja. žao mi je zbog toga. puno.

i nije samo meni rođendan, nego je 4. rođendan ovoga bloga!!!

kao i za svaki rođendan i za svoj sam napravila tortu. ovo je jedna vrlo jednostavna torta. ali, dobra. baš onakva kakvu ja (moj je rođendan) volim. recept sam još davnih dana za svoga života u podaci dobila od moje imenjakinje koju smo svi zvali ipak dinka. ona mi je svojom pojavom, blagošću uljepšavala te dane neizvjesnosti.

banana bread i gost kuhar

recept za banana bread (slatki kruh s bananama) sam davnih dana dobila od svoje sestre. ali, sve do sada ga nisam pravila, nekako sam zazirala od toga. zašto? u strahu da se mojima neće svidjeti.

ali, neki dan dobijem mail od moje konjičanke s čijim receptima sam vas već upoznala ovdje i ovdje. a mail:

Draga Snjezo, 

Evo jos jedan recept, za nasu Vrtaljicu. Ovaj Banana Bread recept sam dobila od moje bivse komsinice Carolyn, (ona je iz Kalifornij) ima vise od 10 godina. Ona ovaj kolac/kruh pravi svojoj djeci , da imaju za dorucak, a i ja ga najvise volim jesti svako jutro uz bijelu kafu. 

Prvo ti saljem originalnu verziju, a poslije moju preradjenu, koju mi pravimo, moja Jelena i ja. Nije bas izgledan, ali je zdrav i ukusan....

posebno me je dirnulo ovo njeno "za našu Vrtaljicu" i zato je diana repas moj gost kuhar ovoga puta. a šta ja da vam o njoj kažem, njena web stranica će vam reći puno toga ali sigurno neće reći koliko je ona jedna svestrana osoba, izuzetno draga, vesela, lijepa kako fizički tako i u u duši, srcu, s velikim širokim osmijehom koji puno kaže.

diana sada živi u londonu, bavi se svojom ujetnošću, uživa sa svojom obitelji i psom. ima još dosta prijedloga za "našu vrtaljicu" i bit će još zanimljivih recepata. vrlo često prošeta sa svojim fotoaparatom i počasti nas svoje fb prijatelje predivnim fotografijama a, tako je to kada ima oko umjetnika :)

Fildžan burek

kada sam ugledala ovaj burek na blogu ReciPeci, znala sam odmah da ću ga napraviti i to vrlo brzo. i sinoć sam ga napravila. vjerujte mi jedva sam ga stigla uslikati tako je brzo otišao. nije se niti malo ohladio a ova moja djeca odmah navalila. 

prije smo govorili kada je neko tako gladan da je kao iz bijafre...

bojim se  da se ta bijafra brzo ne preseli i na naša područja, ... ne daj bože.

ja sam inače fan turske kao i arapske kuhinje. i zato me je ovo čim sam ga pročitala privuklo.

jako zanimljiv recept, zalogajčići posebno a ukusni "senzacionalno" što kažu moji sinovi.

i još sam ga zaboravila zaliti :) što nije čudo jer smo svi jedva čekali da bude gotovo. ali, niko nije ništa primjetio. prema tome: može i bez zalivanja...

razlika između ovoga i sandrinog recepta je u tome što ja ne koristim nikakve instant začine niti ikakve gotove kocke za juhu ili sl. ustvari ovo jeste njen recept.

a naziv je fildžan jer se u mojoj kući govorilo fildžan iako mnogi za tu malu šalicu bez ručkice kažu i findžan.

nadam se da to sandri neće smetati.

evo kako sam ga ja pravila.